Rakovac u Drugom svetskom ratu

Okupacija

Od aprila 1941. ceo Srem, pa i Rakovac, pripao je Nezavisnoj Državi Hrvatskoj (NDH). U septembru 1941. meštani Rakovca i radnici kamenoloma, podeljeni u dve male borbene grupe, položili su partizansku zakletvu na mestu koje danas obeležava spomen-obeležje Kamenolom.

Kamenolom kao arsenal

Kamenolom iznad Rakovca postao je izvor snabdevanja fruškogorskih partizana:

• 13. maja 1942. partizanska četa zaustavila je rad u kamenolomu i zaplenila 8 pušaka i 550 metaka.
• 4. juna 1942. zaplenjeno je 225 kg dinamita, hiljade detonatora i električna mašina za paljenje mina.
• 10. jula 1942. minirani su most na putu Rakovac – Beočin i dalekovodni stub koji je snabdevao kamenolom i beočinsku fabriku cementa.

Avgustovska ofanziva 1942.

Krajem avgusta 1942. nemačke, hrvatske i mađarske snage, prema različitim izvorima 17.000–18.000 ljudi, opkolile su Frušku goru. U obruču se našlo oko 410 partizana. Tokom proboja štab sremskih odreda zatečen je na Stručici u Rakovcu. Tu su poginuli komandant Đorđe Marković Đilas, komesar Stanko Paunović Veljko i kurir Zencel Hunjadi, zvani „Franja“. To mesto obeležava spomenik Stručica. Rakovac se svake godine 25. avgusta seća ove ofanzive.

1943.

Godine 1943. u manastiru Rakovac otkrivena je partizanska štamparija. Manastir je opljačkan, a crkva i zvonik minirani. Staro selo je spaljeno, a mnogi meštani ubijeni. Ukupno je tokom okupacije stradao 91 civil iz Rakovca.

Posle rata staro selo nije obnovljeno. Niže u dolini nastalo je novo naselje, Novi Rakovac.