Испосница у шуми источно од Белог мајдана носи његово име. Сам се потписивао као Исаија Париводић, јеромонах раковачки; водичи га зову Париводски.
1767: преписао је летопис игумана Теофана, текст у коме је сачувана легенда о оснивању манастира.
1771: објављени описи испоснице читају његов натпис поред улаза као 1771: боравио је код пећине „у време немоћи своје“. Сматра се првим раковачким монахом који је тамо живео.
Епархија сремска га наводи као преписивача Србљака (књиге служби српским светитељима) и пише да почива у испосници, крај некадашњег монашког гробља.