Петроварадинска тврђава

Петроварадинска тврђава стоји на стени на десној обали Дунава, у Петроварадину, тачно наспрам центра Новог Сада. Због величине и положаја одавно је зову „Гибралтар на Дунаву”. Од Раковца је 17–20 минута колима. Од 1991. године заштићена је као просторна културно-историјска целина од великог значаја Републике Србије.

Са зидина се преко реке види цео Нови Сад, а доле леже црвени кровови Доњег града Петроварадина. Још фотографија у албуму Петроварадинска тврђава у фотографијама.

Историја

• Праисторија и Рим. На стени су пронађени остаци палеолитског насеља из периода 19.000–15.000 година пре н. е. Прва већа утврђења подигли су Римљани у 1. веку пре н. е.: тврђаву Кузум (Cusum).
• Средњи век. Угарски краљ Бела IV довео је из Француске монахе цистерците, који су овде подигли манастир Белакут и између 1247. и 1252. опасали га зидинама.
• Османски период. Године 1526. тврђава је после двонедељне опсаде пала у руке Османлија и остала под њима 150 година.
• Хабзбуршка тврђава. Аустријска војска заузела је Петроварадин 1687, током Великог бечког рата. Шарл Ежен де Кроа (Charles Eugène de Croÿ) положио је 18. октобра 1692. камен темељац тврђаве која данас стоји; градња је трајала до 1780. Међу инжењерима били су Матијас Кајзерфелд, Луиђи Фердинандо Марсили и Михаел Вамберг.
• Опсаде и битке. У септембру 1694. османска војска је 23 дана опседала тврђаву и повукла се кад се јесење време покварило. Под њеним зидинама је 5. августа 1716. принц Еуген Савојски поразио војску великог везира Силахдара Дамат Али-паше у Петроварадинској бици.
• Последња борба. Последњу војну улогу тврђава је имала током Мађарске револуције 1848, када су аустријске трупе покушале да је натерају на предају.
• EXIT. Од 2001. године у тврђави се сваког лета одржавао музички фестивал EXIT. У јуну 2025. организатори су објавили да ће фестивал 2025. бити последњи у Србији (Mixmag).

Сахат-кула

Најпознатији знак тврђаве је бела сахат-кула. Казаљке на њеном сату су обрнуте: велика показује сате, а мала минуте, како би рибари на Дунаву издалека видели колико је сати. Суперћелијске олује 19. и 21. јула 2023. тешко су оштетиле кулу. Обнова је почела 14. октобра 2024. (021.rs). Оригинални позлаћени врх с јабуком, странама света и ветроказом предат је Музеју града Новог Сада, а на кули сада стоји његова позлаћена реплика; крајем маја 2025. радови су били при крају (021.rs).

Подземне галерије

Испод тврђаве простире се систем подземних војних галерија дуг око 16 км на четири нивоа, један од највећих међу европским утврђењима. Грађен је од 1765. до 1783. по плановима инжењеријског мајора Шредера. Низови пушкарница са отворима за барутни дим били су окренути ка месту где би стајале непријатељске трупе (Музеј града Новог Сада).

Три подземна бунара у тврђави раде и данас; најпознатији је Царски бунар (Новости). Водичи причају да је из њега пио цар Јосиф II, син Марије Терезије (Активни одмор).

У галерије силазите само са водичем: без њега се у тунелима лако залута и опасно је. Музеј града Новог Сада, који се налази у самој тврђави: (021) 6433-145; приватне туре по подземљу организују и локалне агенције.

Доњи град и казамати

Испод тврђаве, између стене и Дунава, лежи Доњи град, старо Подграђе. Заштићен је заједно с тврђавом: званични назив споменика је „Горња и Доња Петроварадинска тврђава с Подграђем” (Wikipedia). Дуж зидина стоје казамати, а засвођени пролази и степенице воде уз падине.

Железнички тунел и нестали мост

Године 1883. кроз стену испод тврђаве пробијен је железнички тунел дуг 341 м, за нову пругу од Земуна преко Петроварадина и Новог Сада до Суботице (Luftika). Из тунела су возови излазили право на мост Фрање Јосифа, челични железнички мост преко Дунава отворен 11. новембра 1883.

Мост није преживео Други светски рат. У априлу 1941. срушила га је Југословенска краљевска војска да успори немачко напредовање; Немци су га обновили, а 22. октобра 1944, повлачећи се, поново га срушили. Никада није обновљен. Његови стубови и данас стоје у Дунаву испод тврђаве; за EXIT 2022. један од њих осликан је као жута подморница (Visit Distrikt, Wikipedia).

Без моста тунел је изгубио сврху. Служио је као војно складиште и за узгој печурака; данас је празан, а градски план за Петроварадин предвиђа да се у њему направи изложбени простор о историји тврђаве (021.rs).

И друмски мост испод тврђаве, Варадински, нов је: стари је срушен у НАТО бомбардовању 1. априла 1999, а садашњи је 2000. подигнут на његовим стубовима.

Клинт Иствуд на зидинама

Године 1969. MGM је у Југославији снимао ратну комедију „Келијеви хероји” са Клинтом Иствудом и Доналдом Сатерлендом. Део сцена снимљен је сасвим близу Раковца: код дворца у Беочину и на старом руднику угља у Врднику (B92). Између снимања 39-годишњи Иствуд обишао је Нови Сад и одмарао на Петроварадину; фотограф Лоренс Шилер (Lawrence Schiller) сликао га је на тврђави и на новосадском кеју (Телеграф). Те фотографије припадају фото-агенцији, па можемо само да дамо линк ка њима.

Посета

Тврђава је у Петроварадину; од Раковца се вози 17–20 минута. Одвојите бар два сата: за зидине и видике, сахат-кулу, музеј и уличице Доњег града испод тврђаве.