Атлас · посматрање птица

Птице Фрушке горе: посматрање птица око Раковца

На Фрушкој гори забележено је више од 200 врста птица: орлови и црне роде у шуми, детлићи и сове у старим стаблима, стрнадице и сврачци у виноградима око Раковца.

Цртежи птица Фрушке горе на зеленој позадини: орао, црна рода, детлић, сова и птица певачица
Фото: rakovac.rs, illustration, © rakovac.rs

Фрушка гора је национални парк, а шуме покривају око 90 одсто њене површине. Национални парк наводи 220 врста птица; водич за посматраче птица Бирдинг Плацес говори о око 150 врста у самом парку и око 210 заједно са нижим падинама. Раковац лежи баш на тој граници шуме, воћњака и винограда.

Посматрање птица око Раковца

  • Када: најбоље су пролећна и јесења сеоба, а затим мај и јун, када шумске птице певају и гнезде се. Изађите рано ујутру; сове се чују увече.
  • Где: ивица шуме изнад манастира и стаза до Белог мајдана; ливаде код видиковаца за грабљивице; воћњаци и виногради нижих падина за стрнадице и сврачке; плавна зона Дунава испод села.
  • Како: двоглед, тишина и стрпљење. Не силазите са стаза и не прилазите гнездима: све ове врсте су заштићене. Своја запажања можете уписати у еБирд, што помаже истраживачима.

Грабљивице и црна рода

Орао крсташ

Aquila heliaca

ретка врста

Симбол Фрушке горе и њена најређа птица. Извори се разилазе: Национални парк наводи око четири пара, а заштитари природе кажу да се овде више не гнезди. Ако га видите, јавите Националном парку.

Црна рода

Ciconia nigra

Плашљива шумска рођака беле роде: гнезди се дубоко у шуми, а храни се уз потоке. Црна, са црвеним кљуном и ногама.

Змијар

Circaetus gallicus

Крупан, светао орао који лебди над чистинама и лови змије и гуштере. Овде је од пролећа до јесени.

Патуљасти орао

Hieraaetus pennatus

Најмањи орао Европе, величине мишара. Гнезди се на Фрушкој гори, а зиму проводи у Африци.

Мишар

Buteo buteo

Грабљивица коју ћете изнад Раковца најчешће видети: кружи над пољима и оглашава се отегнутим, мјаукавим криком.

Сиви соко

Falco peregrinus

Најбржа птица на свету у обрушавању. Фрушка гора му је једино гнездилиште у Војводини.

Детлићи и сове

Црна жуна

Dryocopus martius

Највећи детлић Европе: сасвим црна, са црвеном капом. У старим буковим и храстовим шумама њено гласно добовање и звонки зов чују се издалека.

Средњи детлић

Dendrocoptes medius

Детлић са сасвим црвеним теменом, везан за старе храстове. Национални парк га наводи међу значајним птицама.

Велики детлић

Dendrocopos major

Најчешћи детлић у шумама и воћњацима око села: црно-бео, са црвеним подрепком.

Шумска сова

Strix aluco

Сова старих шума и паркова. Њено хуктање далеко се чује у јесењим и зимским ноћима.

Ћук

Otus scops

Сићушна сова са перјаним „ушима”, на лето долази из Африке. У топлим ноћима сатима понавља један кратак, мек звиждук.

Птице певачице

Беловрата мухарица

Ficedula albicollis

Мала црно-бела птица са белом крагном, гнезди се у дупљама старих стабала.

Шумски звиждак

Phylloscopus sibilatrix

Жутозелени певач букових шума; песма му звучи као новчић који се врти на тањиру.

Вртна стрнадица

Emberiza hortulana

Птица топлих падина, винограда и воћњака, једна од врста због којих посматрачи птица долазе на Фрушку гору.

Руси сврачак

Lanius collurio

Птица живица и пашњака која плен набада на трње. Мужјак има црну „маску” преко очију.

Батокљун

Coccothraustes coccothraustes

Крупна зеба са масивним кљуном којим ломи коштице трешања.

Цртежи су украсни, у стилу локалног идентитета Раковца, и нису намењени одређивању врста.

Извори

Још из рубрике Природа

Стари каменолом · познат и као Раковачка пећина

Бели мајдан

Дворана ископана у брду изнад манастира, чији свод држе камени стубови које су каменоресци оставили. Десет минута хода од манастира.

око 600 м од манастира10 минута у једном правцу Погодно за децу

Испосница · пећинска испосница из 18. века

Испосница Исаије Париводског

Мала монашка ћелија уклесана у кречњачку стену дубоко у шуми, названа по Исаији Париводићу, јеромонаху раковачком који је овде 1771. уклесао своје име. Једина испосница у стени у Војводини.

око 40 минута хода од Белог мајданаоко 1 сат од манастира

Думбовачки поток

Думбовачки водопад

Водопад висок пет метара, скривен у густој шуми на Думбовачком потоку. Око сат времена хода од манастира.

око 3 км у једном правцу од манастираоко 1 сат у једном правцу