Стари каменолом · познат и као Раковачка пећина
Бели мајдан
Дворана ископана у брду изнад манастира, чији свод држе камени стубови које су каменоресци оставили. Десет минута хода од манастира.
Испосница · пећинска испосница из 18. века
Низак улаз и један мали прозор у светлом кречњаку, у шуми толико густој да је место остало готово нетакнуто. Овде су монаси манастира Раковац долазили да живе у самоћи и молитви.

Испосница је место на које се монах повлачио из манастира да живи сам, пости и моли се. Ова је уклесана у меки, светли кречњак, на малом платоу испод стене. Улаз је мало са стране и висок је мање од 1,5 м. Узак прозор пропушта мало светла.
То је једина испосница те врсте у Војводини. Туристички водичи је често називају заштићеним спомеником културе, али је у званичном регистру нисмо пронашли, а један детаљан опис наводи да није заштићена. Верује се да су је у 18. веку направили монаси манастира Раковац.
Стена око улаза прекривена је именима и датумима урезиваним током више од два века, многи старим црквеним писмом, поред мноштва савремених потписа.
Објављени описи се слажу да најстарији датирани натпис припада ономе по коме је испосница добила име: Исаији Париводићу, јеромонаху раковачком, који га је уклесао 1771. и записао да је код пећине боравио „у време немоћи своје“. Сматра се првим раковачким монахом који је овде живео. Један туристички водич наводи 1711. годину; остали описи читају 1771. Сам се потписивао као Париводић; водичи и путокази га зову Париводски.
Овако се текст чита на једној од наших фотографија (крај презимена тешко је разазнати):
При пещрѣ сей во времѧ
немощи своеа въ мцъ
маій 1771го года преби-
валъ Исаіа Париводи…
іеромонахъ раковачкій
„Код ове пећине, у време своје немоћи, у месецу мају 1771. године, боравио је Исаија Паривод…, јеромонах раковачки.“

Око њега посетиоци су наставили да остављају своје трагове: име из 1830. у посебној ниши испод уклесаног крста, изгледа, стихови из 1847. о раздору у граду и миру и тишини у пустињи, и имена из 19. и 20. века све до наших дана.


Исаија је био монах и преписивач. 1767. је начинио препис манастирског летописа игумана Теофана, у коме је сачувана легенда о оснивању Раковца. Епархија сремска га наводи и као преписивача Србљака, књиге црквених служби српским светитељима, и пише да почива у испосници, крај некадашњег монашког гробља, које је национализовано после Другог светског рата. Више: Исаија Париводски.
Обујте одговарајућу обућу, а лети се заштитите од комараца. Камповање и ложење ватре нису дозвољени.


Стари каменолом · познат и као Раковачка пећина
Дворана ископана у брду изнад манастира, чији свод држе камени стубови које су каменоресци оставили. Десет минута хода од манастира.
Думбовачки поток
Водопад висок пет метара, скривен у густој шуми на Думбовачком потоку. Око сат времена хода од манастира.