Атлас · дивље животиње

Дивље животиње Фрушке горе: шта можете срести око Раковца

На Фрушкој гори живи око 60 врста сисара, од срна и дивљих свиња до пухова и 15 врста слепих мишева, уз 13 врста водоземаца и 11 врста гмизаваца. Које дивље животиње можете срести око Раковца, које су враћене и које је боље не дирати.

Цртежи животиња Фрушке горе на зеленој позадини: јелен, дивља свиња, шакал, шарени даждевњак и јеленак
Фото: rakovac.rs, illustration, © rakovac.rs

Према Националном парку, срна и дивљих свиња и даље има доста, док су дивља мачка, јазавац, куна златица и пухови ретки или им бројност опада. Бројке за целу планину (око 60 врста сисара, 15 врста слепих мишева, 13 врста водоземаца и 11 врста гмизаваца) потичу из чланка о Фрушкој гори на Википедији.

Крупни сисари

Срна

Capreolus capreolus

Према Националном парку, срна и даље има доста. Тражите их у зору и у сумрак на ивици шуме и на ливадама изнад села.

Дивља свиња

Sus scrofa

опрез

Честа у шуми; у јесен рује земљу тражећи жир. Клоните се крмаче са прасићима.

Јелен

Cervus elaphus

Узгаја се у ловиштима Националног парка; резерват Ворово затворен је за посетиоце.

Јелен лопатар

Dama dama

Враћен на планину: јелен са белим пегама на риђем крзну и широким роговима у облику лопате.

Муфлон

Ovis gmelini musimon

Дивља овца са увијеним роговима. Године 2018. из Словачке је доведено 30 грла, па крдо у парку броји око 70 животиња.

Зубар (европски бизон)

Bison bonasus

опрез

Највећа копнена животиња Европе од 2022. живи у ограђеном делу Националног парка; 2025. их је било шест. Ако га сретнете ван ограде, не прилазите.

Шакал

Canis aureus

Придошлица: Национални парк га бележи као нову врсту на овом подручју. Ноћу се са поља чује његово завијање у хору.

Ситни сисари и слепи мишеви

Јазавац

Meles meles

Ноћни копач са црно-белим пругама на глави. Национални парк га сврстава у ретке врсте или врсте чија бројност опада.

Дивља мачка

Felis silvestris

ретка врста

Плашљива и ретка; личи на крупну пругасту мачку са дебелим, тупим, прстенастим репом.

Куна златица

Martes martes

Пење се по крошњама, има жућкасту мрљу на грлу. Према Националном парку, последњих година их је све више.

Сиви пух

Glis glis

Сива ноћна животињица налик веверици; зиму преспава, често у дупљама дрвећа.

Пух орашар

Muscardinus avellanarius

Сићушни златносмеђи пух шипражја леске и купине.

Текуница

Spermophilus citellus

заштићена врста

Заштићена природна реткост отворених травњака; живи у колонијама и звижди кад осети опасност.

Слепи мишеви

Chiroptera

заштићена врста

На планини живи 15 од 30 врста слепих мишева Србије, све су строго заштићене. У сумрак се види како лове инсекте.

Водоземци, гмизавци и инсекти

Шарени даждевњак

Salamandra salamandra

опрез

Црно-жут, излази на шумске стазе после кише. Кожа му лучи отров: не узимајте га у руке, а ако сте га дирали, оперите руке.

Шарка

Vipera berus

отровно

Отровна змија са тамном цик-цак линијом дуж леђа. Уједи су ретки и ретко смртоносни, али ако вас уједе, останите мирни и одмах потражите лекарску помоћ (194).

Јеленак

Lucanus cervus

заштићена врста

Највећа буба Европе; мужјаци имају вилице налик јелењим роговима. Заштићена врста.

Безбедност

  • Дивље свиње: ако наиђете на крдо са прасићима, мирно се удаљите и пустите их да прођу.
  • Шарка: гледајте где газите и где седате на топлим, каменитим падинама; носите затворену обућу. После уједа умирите уд и позовите 194.
  • Шарени даждевњак: безопасан ако га не дирате; не додирујте очи и уста ако сте га узели у руке.
  • Зубри и јелени: посматрајте их само споља, иза ограде.

Цртежи су украсни, у стилу локалног идентитета Раковца, и нису намењени одређивању врста.

Извори

Још из рубрике Природа

Стари каменолом · познат и као Раковачка пећина

Бели мајдан

Дворана ископана у брду изнад манастира, чији свод држе камени стубови које су каменоресци оставили. Десет минута хода од манастира.

око 600 м од манастира10 минута у једном правцу Погодно за децу

Испосница · пећинска испосница из 18. века

Испосница Исаије Париводског

Мала монашка ћелија уклесана у кречњачку стену дубоко у шуми, названа по Исаији Париводићу, јеромонаху раковачком који је овде 1771. уклесао своје име. Једина испосница у стени у Војводини.

око 40 минута хода од Белог мајданаоко 1 сат од манастира

Думбовачки поток

Думбовачки водопад

Водопад висок пет метара, скривен у густој шуми на Думбовачком потоку. Око сат времена хода од манастира.

око 3 км у једном правцу од манастираоко 1 сат у једном правцу