РаковацСребрна липа
Tilia tomentosa
Дрво које даје печат шумама Фрушке горе: сребрнастобело наличје листова и мирисни цвет почетком лета.
Атлас · флора и гљиве
Биљке и гљиве Фрушке горе: јестиве и отровне гљиве, дрвеће и цвеће
На Фрушкој гори расте око 1.500 врста биљака и преко 2.000 врста крупнијих гљива. Дрвеће и цвеће око Раковца, гљиве које се овде беру и смртоносно отровне које треба познавати пре него што било шта уберете.
Шуме покривају око 90 одсто Националног парка: свежије мешовите шуме китњака и граба, буква на осенченим падинама, топле шуме цера и сладуна и доста сребрне липе. На сунчаним ивицама сачувани су остаци старе панонске степе. Податак о преко 2.000 врста крупнијих гљива потиче од Елеоноре Чапеље из Гљиварског друштва Нови Сад (Телеграф).
Дрвеће
Китњак
Quercus petraea
Заједно са грабом гради свежије мешовите шуме на падинама.
Цер
Quercus cerris
Храст топлих, сувих падина; капице жира прекривене су дугим, коврџавим љуспама.
Сладун
Quercus frainetto
Храст крупних, дубоко урезаних листова који расте са цером у топлим шумама.
Буква
Fagus sylvatica
Расте на свежијим, осенченим падинама; глатка сива кора и густа хладовина лети.
Граб
Carpinus betulus
Глатко, ребрасто сиво стабло, као од мишића; чест пратилац китњака.
Цвеће степских падина
Јасенак
Dictamnus albus
опрез
Висока мирисна биљка сунчаних степских падина са ружичасто прошараним цветовима. Не дирајте је по сунчаном дану: њена уља уз сунчеву светлост могу изазвати пликове на кожи сличне опекотинама.
Гороцвет
Adonis vernalis
отровно
Крупни жути цветови на степским падинама у рано пролеће, остатак древне степе. Отрован је за људе и животиње; не берите га.
Патуљаста перуника
Iris pumila
Сићушна перуника сувих травњака, цвета у пролеће љубичасто или жуто; део реликтне степске вегетације.
Ковиље
Stipa pulcherrima
Свиленкасте, перјасте осе ове степске траве таласају се на ветру по сунчаним падинама почетком лета.
Орхидеје
Orchidaceae
заштићена врста
Орхидеје су једна од биљних породица са највише врста у Националном парку. Дивите им се и фотографишите их, али их никад не берите и не вадите.
Гљиве: прво прочитајте ово
Не једите гљиву у коју нисте потпуно сигурни
Јестиве и отровне гљиве могу да личе једна на другу, а једноставно правило за разликовање не постоји: ни сребрна кашика, ни љуштење кожице, ни „јели су је пужеви”. Сваку гљиву покажите искусном гљивару или Гљиварском друштву Нови Сад. Цртежи на овој страни су украсни и не смеју се користити за одређивање гљива.Гљиве које се овде беру (само уз проверу стручњака)
Смрчак
Morchella
Једна од првих гљива у години, јавља се убрзо после отапања снега. Двојник: отровни хрчак (Gyromitra) са шеширом налик мозгу.
Шумско пиле
Laetiporus sulphureus
Јарке жутонаранџасте полице на стаблима дрвећа, од маја.
Лисичарка
Cantharellus cibarius
Жута као жуманце, уместо правих листића има рачвасте наборе; расте из земље. Двојник: отровна заводница (види ниже).
Јетренка
Fistulina hepatica
Црвеносмеђа, као јетра, полица на старим храстовима; на пресеку пушта црвени сок.
Сунчаница
Macrolepiota procera
Висока гљива са шаром налик змијској кожи на дршки и прстеном који клизи горе-доле. Сличне су јој ситне отровне сунчанице.
Вргањ
Boletus edulis
Смеђи шешир, светле цевчице уместо листића и дебела дршка. Има га и на Фрушкој гори, али у мањим количинама.
Отровне и смртоносне
Зелена пупавка
Amanita phalloides
смртоносно отровно
Узрок већине смртоносних тровања гљивама у свету. Зеленкастомаслинаст шешир, бели листићи, прстен на дршки и врећаста овојница при дну. Један шешир може да убије, а симптоми почињу тек после око 12 сати.
Бела и смрдљива пупавка
Amanita verna, A. virosa
смртоносно отровно
Потпуно беле рођаке зелене пупавке, једнако смртоносне. Лако се замене за младе беле шампињоне: проверите има ли овојнице при дну.
Заводница
Omphalotus olearius
отровно
Наранџаста као лисичарка, али расте у бокорима на дрвету и има праве, густе листиће. Изазива повраћање и пролив.
Мухара
Amanita muscaria
отровно
Бајковита црвена гљива са белим тачкама. Отровна: никада је не једите.
Ако сумњате на тровање
- Одмах идите у болницу или позовите 194. Не чекајте да прође и не лечите се сами.
- Код зелене пупавке симптоми почињу тек после око 12 сати; лечење у првих 48 сати знатно повећава шансе (Војномедицинска академија, према BBC News на српском).
Извори
Још из рубрике Природа
Стари каменолом · познат и као Раковачка пећина
Бели мајдан
Дворана ископана у брду изнад манастира, чији свод држе камени стубови које су каменоресци оставили. Десет минута хода од манастира.
Испосница · пећинска испосница из 18. века
Испосница Исаије Париводског
Мала монашка ћелија уклесана у кречњачку стену дубоко у шуми, названа по Исаији Париводићу, јеромонаху раковачком који је овде 1771. уклесао своје име. Једина испосница у стени у Војводини.
Думбовачки поток
Думбовачки водопад
Водопад висок пет метара, скривен у густој шуми на Думбовачком потоку. Око сат времена хода од манастира.