Од априла 1941. цео Срем, па и Раковац, припао је Независној Држави Хрватској (НДХ). У септембру 1941. мештани Раковца и радници каменолома, подељени у две мале борбене групе, положили су партизанску заклетву на месту које данас обележава спомен-обележје Каменолом.
Каменолом као арсенал
Каменолом изнад Раковца постао је извор снабдевања фрушкогорских партизана:
13. маја 1942. партизанска чета зауставила је рад у каменолому и запленила 8 пушака и 550 метака.
4. јуна 1942. заплењено је 225 кг динамита, хиљаде детонатора и електрична машина за паљење мина.
10. јула 1942. минирани су мост на путу Раковац – Беочин и далеководни стуб који је снабдевао каменолом и беочинску фабрику цемента.
Августовска офанзива 1942.
Крајем августа 1942. немачке, хрватске и мађарске снаге, према различитим изворима 17.000–18.000 људи, опколиле су Фрушку гору. У обручу се нашло око 410 партизана. Током пробоја штаб сремских одреда затечен је на Стручици у Раковцу. Ту су погинули командант Ђорђе Марковић Ђилас, комесар Станко Пауновић Вељко и курир Зенцел Хуњади, звани „Фрања“. То место обележава споменик Стручица. Раковац се сваке године 25. августа сећа ове офанзиве.
1943.
Године 1943. у манастиру Раковац откривена је партизанска штампарија. Манастир је опљачкан, а црква и звоник минирани. Старо село је спаљено, а многи мештани убијени. Укупно је током окупације страдао 91 цивил из Раковца.
После рата старо село није обновљено. Ниже у долини настало је ново насеље, Нови Раковац.
Извори и отворена питања
Датуми и бројеви преузети су из објављене хронологије народноослободилачког рата (1963), са српске Википедије и са натписа на споменицима. Табле на споменику и хронологија различито датирају погибију на Стручици (27/28. или 31. август 1942). И име курира јавља се у два облика, Зенцел и Венцел.
Седам хиљада година на једном месту: неолитско насеље, римска вила, средњовековна бенедиктинска опатија која је постала тврђава, а данас археолошко налазиште на ивици Раковца.
Спомен-обележје код манастира на месту где су мештани и радници каменолома 1941. положили партизанску заклетву, са именима палих бораца и цивилних жртава.