Село данас
Раковац је настао као прњавор, насеље кметова који су обрађивали манастирску земљу. Старо село расло је око манастира, у долини Раковачког потока.
На аустријској специјалној карти из 1877. још постоји само старо село у својој долини, између Беочина и Лединаца (још старих карата).
Пошто је старо село спаљено 1943, није обновљено на истом месту. Ниже у долини, према главном путу Нови Сад – Беочин, настало је ново насеље, Нови Раковац. Касније је име скраћено у Раковац, а стари део постао је Стари Раковац. Наредних деценија овде се доселило много породица из Босне, које је привукао посао у беочинској фабрици цемента. Због близине Новог Сада у брдима је изграђено и много викендица.
Данас је Раковац једна од највећих месних заједница општине Беочин. Има издвојено одељење беочинске основне школе (од 1. до 4. разреда), групу вртића и добар број малих и средњих предузећа.
| Попис | Становника |
|---|---|
| 1948 | 582 |
| 1961 | 1.060 |
| 1971 | 968 |
| 1981 | 1.081 |
| 1991 | 1.357 |
| 2002 | 1.989 |
| 2011 | 2.248 |
| 2022 | 2.137 |
Археолошко налазиште · заштићено културно добро
Седам хиљада година на једном месту: неолитско насеље, римска вила, средњовековна бенедиктинска опатија која је постала тврђава, а данас археолошко налазиште на ивици Раковца.
Од легенде из 1498. до данас
Завет ловца, скрипторијум који је преписао средњовековни српски законик, барокно златно доба, разарање 1943. и спора обнова.
1941–1945
Радници каменолома који су положили партизанску заклетву, акције на магацин динамита, велика офанзива августа 1942. и село спаљено 1943.
Раковац
