Споменик је добио име по Стручици, делу Раковца у коме се налази, у улици Станка Пауновића Вељка. Подигнут је почетком седамдесетих по пројекту архитекте Мирка Крстоношића. Три закривљена бетонска стуба симболизују тројицу погинулих овде током пробоја из обруча на Фрушкој гори у августу 1942:
Пауновић је најпре сахрањен овде, а касније пренет на Спомен-гробље у Сремској Митровици.
Информативна табла код споменика назива ово једном од најнеравноправнијих борби у Другом светском рату: неколико стотина партизана против 18.000 немачких војника и 6.000 усташа, домобрана и фолксдојчера, „40:1“. Према табли, у ноћи између 27. и 28. августа 1942. Фрушкогорски одред пробио је непријатељски обруч према равном Срему и Босутским шумама, а тројица су погинула на Стручици пробијајући се на другу страну, ка Дунаву. Табла курира назива Венцел Фрања Хуњади; на плочи на његовом стубу пише „Зенцел Хуњади, курир Фрања, 1942“. На плочи команданта пише „Командант Ђорђе Марковић Ђилас, 1942“, а на Пауновићевој „Народни херој Станко Пауновић – Вељко, 1907–1942“.
Седам хиљада година на једном месту: неолитско насеље, римска вила, средњовековна бенедиктинска опатија која је постала тврђава, а данас археолошко налазиште на ивици Раковца.