Прича о манастиру Раковац

Рака и јелен

Легенда записана 1704. каже да је Рака Милошевић, велики коморник деспота Јована Бранковића, крајем 15. века на овом месту убио јелена. Јелен је био симбол монашке чистоте, па се Рака заветовао да ће грех искупити градњом цркве на месту где је животиња пала. Предање наводи 1498. годину, а манастир и село добили су име по њему.

Први записи

Права историја почиње османским пореским пописима из 1545–1546., у којима се наводе манастир и порез који је плаћао. У цркви су сачувани фрагменти фресака из прве половине 16. века. Током 17. века манастир је више пута оштећиван и напуштан, и сваки пут обнављан.

Манастир преписивача

Почетком 18. века у Раковцу је радио жив преписивачки скрипторијум. Овде је 1700. јеромонах Пахомије направио нови препис Душановог законика, законика средњовековне српске државе. Године 1714. монах Максим завршио је Раковачки србљак, богослужбену књигу са службама српским светим владарима, коју је приредио игуман Теофан.

Барокно златно доба

Осамнаести век био је најбоље доба манастира. Митрополит Вићентије Јовановић платио је високи барокни звоник (1735). Васа Остојић је насликао иконе иконостаса (1763), Амвросије Јанковић осликао је трпезарију (1768), а конаци су 1771. добили коначан облик са три крила. Толико будућих епископа се овде замонашило или живело да је Раковац назван „дворским манастиром“. Види Људи.

Рат и разарање

У Првом светском рату манастир је опљачкан. У Другом, пошто је у њему откривена партизанска штампарија, црква и звоник су 1943. минирани и порушени, а драгоцености однете у Загреб. Старо село око манастира је спаљено.

Обнова

Црква је већим делом обновљена током деведесетих, а 2003. је, захваљујући донацијама, почела обнова конака. Манастир је 1990. проглашен спомеником културе од изузетног значаја. Од 1990. до 2020. њиме је управљала игуманија Гаврила Бедов.

Посета манастиру данас →