У Новом Раковцу, доњем делу села, налази се Градина, једно од најважнијих археолошких налазишта на Фрушкој гори. Људи су овде живели, с прекидима, око седам хиљада година.
Гвоздено добаНеолит, затим старије гвоздено доба
Најстарији налази на брду су неолитски, стари око 7.000 година.
У најнижим слојевима су остаци земљаног бедема из старијег гвозденог доба.
≈ Облик и величина бедема нацртани су само илустративно.
Римска вилаКасноримско доба, 3–4. век
Вила са хипокаустом, римским подним грејањем.
Помињу се и мозаички подови и водоводне цеви.
≈ Распоред просторија и положај пећи су претпоставка.
Базилика12. век
Романичка тробродна базилика дуга око 32 м, са три полукружне апсиде и криптом.
Клесана мермерна олтарска преграда одвајала је брод од олтара.
? Датум је споран: почетак 12. века, у доба краља Коломана, или оснивање 1176–1186.
Опатија Светог Ђорђа1237 – 15. век
Први пут се помиње у повељи из 1237. („Abbas de Dombo“).
1390: манастир Светог Ђорђа у Домбу, у Калочкој бискупији.
1416: опата Ђорђа заробљавају османски пљачкаши.
Тврђава1467–1473
Опатија се претвара у тврђаву са зидинама, капијама и шанцем.
Готичка црква са тространом апсидом подиже се делом на романичким темељима.
≈ Линија зида и шанца нацртана је само према опису.
Рушевине и данас1526 – данас
1526: Домбо пада у османском походу који се завршио код Мохача.
? Коначно рушење: једни извори наводе 1702, други 1792. годину.
Ископавања Музеја Војводине 1963–1978. и касније; заштићено културно добро.
? извори се не слажу · ≈ претпоставка цртежа
Градина по раздобљима. Изаберите раздобље: његове грађевине су нацртане пуним линијама, а старије остају испод као бледе контуре, јер је свака генерација градила на рушевинама претходне. Шема, није у размери: облици прате објављене описе, а не измерени план.
Слојеви времена
Неолит: трагови земљорадничког насеља старог око 7.000 година.
Гвоздено доба: земљани бедем.
Римско доба: касноримска вила из 3–4. века са хипокаустом (подним грејањем). Камен из виле касније је поново коришћен у средњовековним грађевинама.
Редослед слојева у земљи, према објављеним подацима. Дебљина слојева је само илустративна.Како је радио хипокауст: пећ изван просторије терала је топао ваздух испод пода подигнутог на ниске стубиће од опеке, а затим навише кроз шупље опеке у зидовима. Типично римско решење, а не план раковачке виле.
Опатија Домбо
У 12. веку опатија је подигла романичку тробродну базилику дугу око 32 м, са три полукружне апсиде и криптом. Унутра је стајала богато украшена мермерна олтарска преграда са палметама, плетером, медаљонима са животињама и пауновима. Историчари се не слажу око датума: једни базилику смештају у почетак 12. века, у доба краља Коломана, други наводе оснивање 1176–1186.
Мермерна олтарска преграда из 12. века, скица реконструкције према мађарској студији налаза из Домба. Четири парапетне плоче, широке око 1 м и високе 80–90 цм (по једна у бочним бродовима, две у главном, а између њих пролаз), четири мања панела, изнад њих стубићи; укупна висина око 2,8–2,9 м. Нацртано у тој размери; мотив сваке плоче је претпоставка. Извор
Опатија се први пут помиње у повељи из 1237. („Abbas de Dombo“). Документ из 1390. назива је манастиром Светог Ђорђа у Домбу, у Калочкој бискупији. Године 1416. њеног опата Ђорђа заробили су османски пљачкаши.
Од опатије до тврђаве
Између 1467. и 1473. опатија је претворена у тврђаву са зидинама, капијама и шанцем, а подигнута је и готичка црква. Повеља из 1473. жали се на „каштелане Домба“ који су употребили силу против суседног имања. Током османског похода 1526., који се завршио код Мохача, Домбо је пао. Када и како су рушевине коначно нестале, још се расправља: извори наводе 1702. и 1792. годину.
Ископавања
Музеј Војводине систематски је истраживао Градину од 1963. до 1978, а радови су касније више пута настављани. Налази из Раковца, међу њима остава од дванаест византијских бронзаних икона и клесани камен, изложени су у Музеју Војводине у Новом Саду (Дунавска 35).
Спомен-обележје код манастира на месту где су мештани и радници каменолома 1941. положили партизанску заклетву, са именима палих бораца и цивилних жртава.