Градина: нестала опатија Домбо

У Новом Раковцу, доњем делу села, налази се Градина, једно од најважнијих археолошких налазишта на Фрушкој гори. Људи су овде живели, с прекидима, око седам хиљада година.

Слојеви времена

• Неолит: трагови земљорадничког насеља старог око 7.000 година.
• Гвоздено доба: земљани бедем.
• Римско доба: касноримска вила из 3–4. века са хипокаустом (подним грејањем). Камен из виле касније је поново коришћен у средњовековним грађевинама.
• Средњи век: бенедиктинска опатија Домбо, посвећена Светом Ђорђу.

Опатија Домбо

У 12. веку опатија је подигла романичку тробродну базилику дугу око 32 м, са три полукружне апсиде и криптом. Унутра је стајала богато украшена мермерна олтарска преграда са палметама, плетером, медаљонима са животињама и пауновима. Историчари се не слажу око датума: једни базилику смештају у почетак 12. века, у доба краља Коломана, други наводе оснивање 1176–1186.

Опатија се први пут помиње у повељи из 1237. („Abbas de Dombo“). Документ из 1390. назива је манастиром Светог Ђорђа у Домбу, у Калочкој бискупији. Године 1416. њеног опата Ђорђа заробили су османски пљачкаши.

Од опатије до тврђаве

Између 1467. и 1473. опатија је претворена у тврђаву са зидинама, капијама и шанцем, а подигнута је и готичка црква. Повеља из 1473. жали се на „каштелане Домба“ који су употребили силу против суседног имања. Током османског похода 1526., који се завршио код Мохача, Домбо је пао. Када и како су рушевине коначно нестале, још се расправља: извори наводе 1702. и 1792. годину.

Ископавања

Музеј Војводине систематски је истраживао Градину од 1963. до 1978, а радови су касније више пута настављани. Налази из Раковца, међу њима остава од дванаест византијских бронзаних икона и клесани камен, изложени су у Музеју Војводине у Новом Саду (Дунавска 35).